Mi smo Hristovi vernici (Ambasadori milosti Božje), crkva živoga Boga na prostoru Balkana (Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i dijaspora).
Vernik milosti znači da razume spasenje milošću po veri, da je spasenje besplatan dar, i da spasenje od pakla čovek ne može zaslužiti svojim dobrim delima jer smo svi grešnici i svi smo rođeni na Adamovu grešnu narav. To je ono najbitnije za svakoga čoveka.
Čovek je spašen i dobija na dar večni život kad spozna da je grešnik i da je bez nade (pokajanje - promena misli), i tada poveruje u Hristovo savršeno i dovršeno delo. Zakon Božji je dan čoveku da mu pokaže i objavi da je grešnik, i da zaslužuje kaznu. Zakon u Bibliji nikad nije dan da se čovek po njemu spasi, nego da ga optuži i osudi, kad čovek spozna da je prekršio zakon, tada shvati da mu treba Spasitelj. A Radosna vest (Hristovo Evanđelje Milosti) je da nas je Hrist spasio, otkupio, pomirio i proslavio svojom krvlju na krstu, umro za naše grehe i vaskrsnuo za naše opravdanje kao dokaz da su svi gresi oprošteni, jer da Hrist nije platio za sve naše grehe ne bi bio vaskrsnut. Zato je čoveku bitno da veruje u Hrista (Boga objavljenog u telu) kao otkupninu na krstu za njegove grehe i u Njegovo vaskrsenje. Budući da je Hrist jedini bio bez greha, On jedini poseduje Božju pravednost, dok je mi nemamo. Na krstu je Bog uračunao sve naše grehe Hristu, da bi nama koji poverujemo bila uračunata Božja pravednost, i to je dar Božji. Božja milost obiluje nad grehom.
Čovek kada je spašen i kad sagreši tada Bog ne vidi njegov greh jer vidi svog Sina koji je platio taj greh. Hristova krv je toliko moćna da može pokriti i oprostiti sve naše grehe (prošle, sadašnje, buduće). Uostalom kad je Hrist umro svi naši gresi su bili u budućnosti jer je On umro pre 2000. godina. To znači da su svi naši gresi plaćeni. Zato je jako bitno shvatiti spasenje verom, bez naših dela, samo vera spašava jer je spasenje dar, a ne naša zasluga, nema hvalisanja grešnika pred Bogom.
Čovek kad svojevoljno poveruje u Hrista kao svoga jedinoga Spasitelja, tada ga Duh Sveti (treća Božanska osoba) krsti i identifikuje sa Hristovom smrću i vaskrsnućem. Razapeti smo sa Hristom i sada On živi u nama putem svoga Duha koji nas je i zapečatio za Dan otkupljenja novoga tela. Imamo večnu sigurnost jer je spasenje besplatan Božji dar, jednom spašen, zauvek spašen! Naša dela nakon spasenja će odlučivati o našoj večnoj nagradi koja će se pokazati na Sudu Hristovom nakon uznesenja crkve. Nagrada zavisi o duhovnom plodu kojeg smo donosili kao vernici. Zbog toga je jako bitno da čovek spozna svoj novi identitet u Hristu kao novo stvorenje.
A sada kako živeti kad smo spašeni, tj naša služba? Isto onako živimo kako smo i spašeni, milošću po veri!! Neki ljudi misle, spašeni smo milošću, e sada smo pod zakonom pa moramo vršiti zakon, to je laž!
Život vernika je motivisan ljubavlju, ljubav Hristova nas obuzima i potiče da činimo dobra dela, a ne da nas vraća pod Zakon! Zakon je nemoćan da nas usavrši jer nikoga nije učinio savršenim, to jasno vidimo u Starom Zavetu. Pavle naziva zakon nemoćnim; i to govori spašenim vernicima u Galatiji koji su spašeni kao i mi. Svrha Božjeg Zakona je da nas osudi i da pokaže pravu sliku nas grešnika.
Evo kako funkcioniše život vernika; sve što radim je na slavu Božju, a to je proslavljanjem Hrista kao Spasitelja, a dobra dela koja činim je zbog toga da proslavim Spasitelja i da nespašene dovedem do Hrista. To je jedini cilj i bit vere. Ako činim dobra dela zato da ja budem savršen onda se uzvisujem i postajem ohol. Ja sam savršen samo u Hristu i samo Njega proslavljam, On je učinio sve za mene, ja sam mrtav, moje telo je razapeto sa Hristom i moj je život skriven s Njim. Hrist živi u meni!
Kad danas kažemo Zakon, to ne mora samo značiti Mojsijev, zakon može značiti i današnji tzv hršćanski zakon koji ljude stavlja pod neka pravila, norme itd, a to je definicija religije i legalizma. Religija uvek uzvisuje čoveka kroz opravdanje dobrim delima, što je krivoverje jer tada ukidamo Hristovu pravednost.
Naša poniznost, slabost i nemoć je naša realnost i stoga se trebamo potpuno pouzdati u Boga i u Njegovu snagu, Hrist tada živi u tebi u potpunoj slobodi.
Jako je bitno što vernik čini nakon spasenja, jer će svaki od nas dati račun pred Bogom na Hristovom Sudu. Oni koji su hodali u Duhu i u Božjoj slobodi će primiti nagradu, a oni vernici koji su sebe stavili pod Zakon ili koji su hodali u telu će štetovati na Hristovom Sudu, neće primiti nagradu.
Praktične stvari koje su bitne kod vernika za rast u veri: Kao prvo najbitnije je čitanje i učenje Biblije, tada reč Božja deluje u vama, Biblija je Mač Duha, i ona razdvaja u tebi telesno od duhovnog. Mudrost, razumevanje i znanje Božje ti daje rast u veri. Čovek kad je tek spašen, on je beba u Hristu, treba mu duhovne hrane, a to je Biblija. Ali Bibliju treba pravilno razdvajati tj znati što je za danas, što je za prošlo doba i što je za buduće doba. Ne možete uzeti nauk koji je za Izrael i primeniti ga za danas. Kao npr Petar nije naš Apostol, dvanaest apostola su apostoli za narod Izrael i oni će suditi dvanaest plemena Izraela. Naš apostol je Pavle jer je on poslan paganima, a to smo mi, čak i današnji Izrael se smatra paganskim za Boga.
Druga stvar koja je bitna je molitva u zahvalnosti, bilo što možete moliti, ali sa većim biblijskim znanjem počinjete moliti onako kako Bog želi da molite jer tada znate koja je volja Božja za danas. Molitva razbuđuje instalirani nauk u vama i ona je pokretač duhovnog života u vama.
Treća stvar je evangelizacija, i to je jako bitno jer je Božja volja da se svi ljudi spase, a budući da smo mi Hristovo telo, Bog preko nas ambasadora danas deluje da proslavimo Njegovu Milost i Spasitelja Isusa Hrista. Ako imamo ljubavi tada nećemo dopustiti da nespašeni završe u paklu, stoga trebamo propovedati Hristovo evanđelje Milosti koje je snaga Božja za spasenje svima koji veruju.
I nakon toga idu ispravci, ukori, pomaganja, izgradnja itd.
Biblija treba biti prevedena u skladu sa Engleskom King James Version, treba biti prevedena iz Hebrejskog Masoretskog teksta za Stari Zavet, i Sirijskog Prihvaćenog (textus receptus) grčkog teksta za Novi Zavet. Na našem jeziku je najbolja Daničić-Karadžić, čuvajte se Vatikanskih verzija koje dolaze iz Aleksandrijskih korumpiranih izvora.
Čitanje Biblije: Obavezno prvo proučiti Pavlove poslanice, jer je on naš Apostol za pagane. Njemu je vaskrsnuti Hrist dao informacije za današnje doba milosti, samo njemu, i to je bilo skriveno do Pavla, TAJNA MILOSTI BOŽJE.
Kad taj program završi Bog će opet nastaviti tamo gde je stao sa Izraelom (Dela 7), a to čitate od Jevrejima do Otkrivenja; te knjige nisu za danas da ih sledimo u nauci. Ali mi trebamo sve knjige u Bibliji proučavati do zadnjeg detalja. Svaki stih u Bibliji je istinit i duhovan, ali nije svaki stih u Bibliji da ga sledimo u nauku. Naravno postoje transdispenzacijski stihovi u Bibliji koji vrede za sva doba.
U Bibliji je glavno pravilo: Ko govori, što govori, kome govori i jesam li ja u toj grupi slušalaca. Ako doslovno ne shvatite kontekst i ne sledite ta pravila, imaćete veliku konfuziju, kao što i vidimo danas u hrišćanstvu. razlog toga je jer ne razumeju što je Božja volja za danas u dispenzaciji Božje milosti, a što je za Izrael i zakon tj proročki program.
Poslanica Rimljanima je danas temelj za svakog vernika, nju treba proučiti detaljno, zatim sve ostale Pavlove poslanice do Filemona, a tek nakon toga sve ostale knjige u Bibliji.
Dakle, da rezimiramo:
Šta čoveka čini istinskim hrišćaninom?
1) Čovek je hiršćanin ako veruje da je Biblija reč Božja, koja je nadahnuta, sveta, istinska, čista, savršena i sačuvana reč koja postoji danas u papirnatom obliku od 66 knjiga. Jako je bitno da je Biblija prevedena iz Mazoretskog teksta za Stari Zavet, i prihvaćenog Vizantijskog teksta (Textus Receptus) za Novi zavet, savršeni prevod nalazimo u Engleskoj King James Version.
2) Čovek je hrišćanin ako veruje u Jednoga Boga koji se objavljuje u tri različite osobe (Otac, Sin i Duh Sveti).
3) Čovek je hrišćanin ako veruje da je Isus Hrist objavljeni Bog u telu, koji je umro na krstu, pokopan i treći dan vaskrsnuo u novom telu, koji će doći suditi žive i mrtve.
4) Čovek je hrišćanin ako veruje da je spašen isključivo i jedino Hristovim dovršenim delom za sve naše grehe. Ako čovek ne veruje da je krv Hristova platila cenu za sve njegove prošle, sadašnje i buduće grehe na krstu, tada tri pređašna temelja postaju beznačajna.
Jer savršena reč jasno svedoči i naučava da je Hrist jedini Spasitelj. Ako ne verujete da je čovek spašen Milošću kroz veru u smrt, pokop i vaskrsnuće Hristovo za naše grehe i opravdanje tada niste biblijski vernik, niste hrišćanin. Tada i ne verujete da je Otac poslao svoga Sina da nas spasi, i u Duha Svetoga da nas krsti i zapečati za dan otkupljenja. Ako spasenje zavisi o nekom malom stvorenom bogiću Isusu, a ne o Bogu koji se ponizio i postao čovek da može umreti za naše grehe, tada niste hrišćanin.
Temelj hrišćanstva je Gospod i Spasitelj Isus Hrist iz Biblije na slavu Boga Oca, kojeg Crkva Telo Hristovo kroz Duha Svetoga slavi u istini i ljubavi.
Milost i mir u Hristu, Hrist je sve i u svemu na slavu Boga Oca i zajedništva Duha Svetoga.